Kazneno-popravni zavod u Sremskoj Mitrovici
Zavod spada u ustanove opšteg tipa, a po stepenu obezbeđenja u zatvorene ustanove sa zatvorenim, poluotvorenim, otvorenim i odeljenjem za izvršenje mere pritvora.
Ustanova je izgrađena po naredbi Austro-Ugarskog cara Franje Josifa u periodu od 1895. do 1899. godine. Od završetka Prvog svetskog rata, tj. do 1941. godine Kazneno-popravni zavod je bio u sastavu kaznenog sistema Kraljevine Jugoslavije, a od završetka Drugog svetskog rata do danas svoje funkcije ostvaruje u sistemu izvršenja krivičnih sankcija SFRJ, odnosno Republike Srbije.
Zavod je sačuvao prvobitni izgled, jer u arhitektonskom smislu do sada nisu vršene nikakve intervencije, tako da je lako uočljiv irski sistem izvršenja kazne, koji se konačno uobličio posle ćelijskog i progresivnog sistema, koji su, očigledno, u ovom zavodu bili prisutni u pojedinim periodima njegovog razvoja.
U arhitektonskom smislu, uočljiv je uticaj pensilvanijskog stila, koji se ogleda u projektovanju spoljnih ćelija, koje se naslanjaju na spoljašnji zid objekta, tako da u prostorije dopire prirodna svetlost i vazduh. U zatvorenom delu Zavoda nalaze se tri paviljona za smeštaj osuđenih lica, škola, bolnica, crkva (sagrađena 1893. godine i s postavljenjem dva duhovnika pravoslavne i rimokatoličke vere na stalnom raspolaganju osuđenicima v.ernicima), kasnije pretvorena u dom kulture, odmaralište za osuđena lica, sportski centar i pomoćni objekti. Jedan od paviljona je bio namenjen za prvu fazu progresivnog sistema izdržavanja kazne, koju je karakterisala izolacija, dok su druga dva paviljona bila namenjena za izvršenje druge faze zajedničkog, grupnog izdržavanja kazne.
U arhitektonskom smislu, objekti se razlikuju, jer je prvi objekat namenjen za početnu fazu ćelijskog, individualnog smeštaja, dok drugi objekat čini više zajedničkih prostorija velikog kapaciteta, koje istovremeno predstavljaju prostorije za dnevni boravak i spavaonice identične veličine sa 80 do 90 osuđenika u svakoj.
U malim prostorijama objekta, prvobitno namenjenom za fazu izolacije, sada su smešteni osuđenici po dvojica, trojica ili četvorica, kao i osuđenici koji izdržavaju disciplinsku kaznu upućivanja u samicu. Karakteristično je da se ovim prostorijama pristupa preko galerije, koja je na dva nivoa. U sklopu paviljona su zajedničke prostorije i kancelarije osoblja.
Treći objekat ili paviljon namenjen je za izdržavanja kazne mlađih punoletnih lica i u njemu je smešteno prijemno odeljenje. Kasnije su izgrađeni objekti poluotvorenog i otvorenog odeljenja u lepom prirodnom ambijentu, čime je stvorena zaokružena celina sistema.
Kapacitet ustanove je projektovan za smeštaj 1150 osuđenih lica, a prosečno brojno stanje je 1280 osuđenih lica i 65 pritvorenika koji se nalaze u istražnom odeljenju. Treba napomenuti da je ovo jedina ustanova u sistemu izvršenja krivičnih sankcija u Republici Srbiji u kojoj kazne izdržavaju i strani državljani. Tokom pobune osuđenih lica 2000. godine u potpunosti je uništen treći paviljon koji je do tada imao kapacitet za smeštaj približno 500 osuđenika.
Od objekata postoje: upravna zgrada, hotel "Srem" i paviljoni sa pratećim objektima. U sastavu Kazneno-popravnog zavoda funkcioniše hotel "Moravica" u Sokobanji.
U okviru ustanove funkcionišu dve privredne jedinice. Privredna jedinica "Proleće" se bavi turizmom i ugostiteljstvom, kao i ratarskom i stočarskom proizvodnjom. Privredna jedinica "Dubrava" u svom okviru sadrži metalski pogon, drvni pogon kao i kartonažu i štampariju.
VESTI