Казнено-поправни завод у Сремској Митровици

Фотогалерија
Контакт: Фрушкогорска бб 22000 Сремска Митровица Тел: 022 638 200
Бројно стање лица лишених слободе:	1430

Завод спада у установе општег типа, а по степену обезбеђења у затворене установе са затвореним, полуотвореним, отвореним и одељењем за извршење мере притвора.

Установа је изграђена по наредби Аустро-Угарског цара Фрање Јосифа у периоду од 1895. до 1899. године. Од завршетка Првог светског рата, тј. до 1941. године Казнено-поправни завод је био у саставу казненог система Краљевине Југославије, а од завршетка Другог светског рата до данас своје функције остварује у систему извршења кривичних санкција СФРЈ, односно Републике Србије.

Завод је сачувао првобитни изглед, јер у архитектонском смислу до сада нису вршене никакве интервенције, тако да је лако уочљив ирски систем извршења казне, који се коначно уобличио после ћелијског и прогресивног система, који су, очигледно, у овом заводу били присутни у појединим периодима његовог развоја.

У архитектонском смислу, уочљив је утицај пенсилванијског стила, који се огледа у пројектовању спољних ћелија, које се наслањају на спољашњи зид објекта, тако да у просторије допире природна светлост и ваздух. У затвореном делу Завода налазе се три павиљона за смештај осуђених лица, школа, болница, црква (саграђена 1893. године и с постављењем два духовника православне и римокатоличке вере на сталном располагању осуђеницима в.ерницима), касније претворена у дом културе, одмаралиште за осуђена лица, спортски центар и помоћни објекти. Један од павиљона је био намењен за прву фазу прогресивног система издржавања казне, коју је карактерисала изолација, док су друга два павиљона била намењена за извршење друге фазе заједничког, групног издржавања казне.

У архитектонском смислу, објекти се разликују, јер је први објекат намењен за почетну фазу ћелијског, индивидуалног смештаја, док други објекат чини више заједничких просторија великог капацитета, које истовремено представљају просторије за дневни боравак и спаваонице идентичне величине са 80 до 90 осуђеника у свакој.

У малим просторијама објекта, првобитно намењеном за фазу изолације, сада су смештени осуђеници по двојица, тројица или четворица, као и осуђеници који издржавају дисциплинску казну упућивања у самицу. Карактеристично је да се овим просторијама приступа преко галерије, која је на два нивоа. У склопу павиљона су заједничке просторије и канцеларије особља.

Трећи објекат или павиљон намењен је за издржавања казне млађих пунолетних лица и у њему је смештено пријемно одељење. Касније су изграђени објекти полуотвореног и отвореног одељења у лепом природном амбијенту, чиме је створена заокружена целина система.

Капацитет установе је пројектован за смештај 1150 осуђених лица, а просечно бројно стање је 1280 осуђених лица и 65 притвореника који се налазе у истражном одељењу. Треба напоменути да је ово једина установа у систему извршења кривичних санкција у Републици Србији у којој казне издржавају и страни држављани. Током побуне осуђених лица 2000. године у потпуности је уништен трећи павиљон који је до тада имао капацитет за смештај приближно 500 осуђеника.

Од објеката постоје: управна зграда, хотел "Срем" и павиљони са пратећим објектима. У саставу Казнено-поправног завода функционише хотел "Моравица" у Сокобањи.

У оквиру установе функционишу две привредне јединице. Привредна јединица "Пролеће" се бави туризмом и угоститељством, као и ратарском и сточарском производњом. Привредна јединица "Дубрава" у свом оквиру садржи металски погон, дрвни погон као и картонажу и штампарију.