Окружни затвор у Београду

Окружни затвор у Београду Окружни затвор у Врању Окружни затвор у Зајечару Окружни затвор у Зрењанину Окружни затвор у Краљеву Окружни затвор у Крагујевцу Окружни затвор у Крушевцу Окружни затвор у Лесковцу Окружни затвор у Неготину Окружни затвор у Новом Пазару Окружни затвор у Новом Саду Окружни затвор у Панчеву Окружни затвор у Прокупљу Окружни затвор у Смедереву Окружни затвор у Суботици Окружни затвор у Ужицу Окружни затвор у Чачку
Контакт: Бачванска бр. 14. 11000 Београд Тел: 011 2040 202
Бројно стање лица лишених слободе:	1094

Окружни затвор у Београду је полуотвореног типа у коме постоји одељење за смештај осуђених лица, затворено одељење и посебно одељење затвореног типа за смештај притворених лица. У Окружном затвору у Београду образоване су посебне притворске јединице и то: Посебна притворска јединица за извршење мере притвора одређеног у кривичном поступку за кривична дела организованог криминала и Посебна притворска јединица за извршење мере притвора одређеног у кривичном поступку за кривична дела ратних злочина.

Под називом Централни затвору Београду започео је са радом у септембру месецу 1953. године и под тим називом функционисао је све до 1968. године. У наведеном периоду налазио се у саставу Секретаријата за унутрашње послове Републике Србије. Од 1968. до 1991. године налазио се у саставу Секретаријата за правосуђе и управу Републике Србије, а од 1991. године налази се у саставу Министарства правде Републике Србије.

У архитектонском смислу овај Затвор спада у установе који са четвороугаоним распоредом својих објеката ствара затворене корисне површине (шеталишта и сл.), Затвори типа Оберн-Синг-Синг имали су утицај на систем извршења казни у нашој земљи. Елементи обемског система, односно начина пројектовања затвора присутни су и у начину градње ове установе. Када је реч о разликама између обераског и пенсилванијског система у архитектури затвора, она се пре свега испољава у начину на који су организоване просторије за смештај лица лишених слободе. У пенсилванијском систему градње затвора пројектоване су спољне ћелије дуж спољних зидова затвора. У обемском систему архитектуре затвора пројектоване су унутрашње ћелије, односно просторије за смештај лица лишених слободе које се сучељавају леђима, а воде у ходник који је дуж спољних зидова затвора. У таквом стилу изграђен је Окружни затвор у Београду са унутрашњим ћелијама које се сучељавају леђима и излазом окренутим према ходнику. Таквим пројектом објекта онемогућава се да у просторије допре дневна светлост и свеж ваздух, тако да су унутрашње просторије слабо осветљене и загушљиве. Просторије немају директан извор топлоте, већ топао ваздух доспева у просторије кроз мале отворе из грејних тела који су смештени у ходнику. Разлози безбедности су свакако однели превагу над стандардима о условима смештаја. Приликом евентуалног покушаја бекства лице лишено слободе не може се ни у случају прокопавања зида наћи ван затвора, већ може доспети у суседну ћелију, ходник затвора или, у најбољем случају, шеталиште Затвора омеђено зградама из којег је немогуће побећи.

Капацитет Окружног затвора у Београду пројектован је за смештај око 900 лица лишених слободе, од тога 850 притворених и 50 осуђених лица. Просечно бројно стање у овој установи је 700 притворених и 45 осуђених лица.

Зграда Затвора је грађена као компактан објекат, а састоји се од управног дела, пет блокова и четири шеталишта између блокова. Зграда је површине око 60.000м2 и има подрум, приземље и четири спрата, од тога Окружни затвор у Београду користи подрум, приземље, први и други спрат, а Казнено-поправни дом болница у Београду користи трећи и четврти спрат.